ALERGIJE

Alergijska reakcija je preterana, nespecifična reakcija organizma na neki stimulus ili supstancu. Supstance koje izazivaju alergijsku reakciju zovu se alergeni (polen trava i korova, lekovi, hrana, životinjska dlaka, prašina, grinje, toksini insekata i dr.). Na nastanak alergijskih bolesti utiču genetska predispozicija (prisutnost atopijskih bolesti kod jednog ili oba roditelja), okolina (izloženost alergenima), način i uslovi života (profesionalna izloženost nekim klasama alergena, urbani stil života, pušenje).

Prilikom prvog kontakta sa alergenom dolazi do stvaranja antitela IgE klase specifičnih za alergen, čime se organizam sprema za naredni kontakt. Kada dođe do narednog kontakta sa alergenom, dolazi do aktivacije imunog sistema i razvoja alergijske reakcije. IgE antitela, sada vezana za mastocite, prepoznaju alergen i kreću u odbranu organizma oslobađanjem pro-inflamatornih medijatora iz mastocita, u prvom redu histamina. Medijatori pokreću procese koji karakterišu alergijsku reakciju: konstrikcija glatke muskulature, vazodilatacija, povećana propustljivost krvnih sudova, stvaranje otoka, crvenila kože, svraba. Simptomi mogu biti ograničeni na određeni deo tela ili sistemski, pa shodno tome se alergije mogu manifestovati kao: urtikarija, alergijski rinitis, alergijski konjuktivitis, alergijska astma ili kao najteži oblik- anafilaktički šok koji nastaje nakon izlaganja velikim količinama alergena odjednom ( npr. alergija na ubod određenih insekata).

Alergijski rinitis je alergijska upala nosne sluznice. Globalni je zdravstveni problem koji utiče na kvalitet života pacijenta. Prevalencija alergijskog rinitisa je u porastu; prema nekim podacima pogađa oko 20% odrasle populacije i uglavnom se razvija do dvadesete godine života. Čest je razlog posete apotekama, pa su farmaceuti u mogućnosti i obavezi doprineti pravilnom izboru i načinu primene leka i drugih mera koji pomažu olakšanju simptoma, ali i pravovremeno uputiti pacijenta lekaru.

Prvi korak u pristupu pacijentu sa alergijom je izbegavanje alergena koliko je to moguće. Ova mera nije pouzdana i obično nije dovoljna za potpuno olakšanje simptoma, pa je potrebno uvesti farmakoterapiju, u zavisnosti od tipa alergije. Antihistaminici su lekovi koji blokiraju efekte oslobođenog histamina i na taj način smanjuju simptome alergije. Mogu se primenjivati lokalno na koži, kao intranazalni (terapija alergijskog rinitisa), oftalmološki (terapija alergijskog konjuktivitisa) ili sistemski kod npr. urtikarije. Kortikosteroidi su lekovi koji ublažavaju simptome alergije tako što smanjuju imunološki odgovor organizma. Preporučena su terapijska opcija u intranazalnoj (lokalnoj) terapiji alergijskog rinitisa sa umerenim do teškim simptomima, deluju i na ranu i na kasnu fazu alergijeske upale. Sistemska primena kortikosteroida, kada su iscrpljene druge terapijske opcije, je ograničena zbog neželjenih efekata, na manje od 3 nedelje primene. U terapiji alergijskog rinitisa se koriste i dekongestivi (lokalni i oralni), stabilizatori mastocita, intranazalni antiholinergici a u terapiji astme i antagonisti leukotriena. Oralni antihistaminici i eventualna kratka primena intranazalnih dekongestiva činili bi temelj racionalnog samolečenja blažih formi alergijskog rinitisa. Preporučena je i upotreba fiziološkog rastvora ili izotonog rastvora morske vode kako bi se smanjila iritacija i suvoća nosa, a usled bolje higijene sluznice nosa bolji je i kontakt leka sa sluznicom.

Imunoterapija alergenom je terapijski pristup koji je označavan i kao desenzitizacija ili hiposenzitizacija, a predstavlja proces indukovanja tolerancije na alergen postepenim unošenjem rastućih doza alergena. Preporučuje se pacijentima kod kojih simptomi perzistiraju i posle svih mera izbegavanja alergena i farmakoterapije ili kada je potrebno postići dodatne efekte. Imunoterapija traje dugo, do 3 godine. Postoje podaci o postizanju trajne koristi. Može se primenjivati subkutano, jednom ili dva puta nedeljno, a zatim jednom mesečno, ili sublingvalno u fiksnoj dozi 12 nedelja pre očekivane sezone alergije. U našoj zemlji je dostupan standardizovani ekstrakt alergena iz polena ambrozije (Ambrosia artemisiifolia) u vidu oralnog liofilizata koji izgleda poput tablete, a apsorbuje se stavljanjem ispod jezika (Ragwizax®). Indikovan je u terapiji odraslih i dece iznad 5 godina koji uprkos primeni lekova za ublažavanje simptoma imaju alergijski rinitis izazvan izlaganjem polenu ambrozije, sa konjuktivitisom ili bez njega. Za primenu imunoterapije mora biti postavljena dijagnoza alergije na ambroziju na osnovu kliničke anamneze i pozitivnog testa senzibilizacije na polen ambrozije. Lečenje se započinje najmanje 12 nedelja pre očekivane sezone polena ambrozije i nastavlja tokom celokupnog trajanja sezone, a može trajati 3 godine kako bi se postigao dugoročni efekat. Preporučena doza je jedan oralni liofilizat (meka tableta) na dan.

mag. farm. spec. Danijela Tadić

mag. farm. spec. Nikolina Maltar