Vitamin D

Vitamin D je esencijalni liposolubilni vitamin. Ključna uloga vitamina D je regulacija homeostaze kalcijuma i kostiju. Smatra se da vitamin D poboljšava i imunološki odgovor organizma u borbi sa virusnim i bakterijskim infekcijama, da utiče na smanjenje kardiovaskularnog rizika, rizika od nastanka dijabetesa i malignih oboljenja.

Naše telo proizvodi ovaj vitamin kada je koža izložena sunčevoj svetlosti (sunčanjem 5-30 minuta 2 puta nedeljno), ali ga unosimo u organizam i putem hrane.

Količina vitamina D koju koža stvara zavisi od mnogih faktora, uključujući doba dana, način života, navike u ishrani, godišnje doba, geografsku širinu i pigmentaciju kože (tamnija koža-lošija sinteza, svetlija koža-bolja sinteza).

Dijetarni izvori vitamina D su pečurke, masna riba i riblje ulje, ostrige i škampi, žumance jaja, džigerica, obogaćeno mleko, margarin i žitarice. Aktivni obilici vitamina D su ergokalciferol (vitamin D2) i holekaciferol (vitamin D3).

U zavisnosti od navedenih faktora, za veći deo populacije se smatra da su količine vitamina D sintetisane u koži i unete hranom nedovoljne, pa je suplementacija opravdana, posebno u periodu jeseni i zime. Deficit vitamina D je  vrednost manja od 30 nmol/l u serumu, suboptimalne su vrednosti 30-50 nmol/l , a optimalne vrednosti veće od 50 nmol/l seruma. Hipervitaminoza (višak vitamina) dovodi do pojave bubrežnih kamenaca, a hipovitaminoza(manjak vitamina) do nedovoljne mineralizacije kostiju, što kod dece dovodi do rahitisa, a kod odraslih do osteoporoze.

Vitamin D nalazi primenu i u terapiji kožnih bolesti (psorijaza), poboljšanju kongitivnih funkcija, u terapiji multiple skleroze, osteomalacije i drugih bolesti i stanja.

Preporučen dnevni unos vitamina D:kod dece do godinu dana je 400 IU, odraslih 600 IU, trudnica 800 IU, a kod starijih od 75 godina 800 IU.

Gornji bezbedni nivo unosa u većini evropskih zemalja je 2000 IU/dan, dok je u SAD 4000 IU/dan.

U literaturi se mogu naći i dosta više vrednosti o preporučenom i maksimalno dozvoljenom dnevnom unosu, ali i oprečna mišljenja da li u zdravoj populaciji od 18-74 godine treba vršiti testiranje i suplementirati vitamin D.

 Većina vodiča preporučuje svakodnevni unos nižih doza vitamina D, u odnosu na visoku dozu jednom nedeljno. Rutinsko testiranje zdrave populacije verovatno nije opravdano. Randomizovane kliničke studije nisu pokazale značajno smanjenje rizika od fraktura, kardiovaskularnih i bolesti bubrega kao i razvoja maligniteta (kod zdrave populacije) u odnosu na populaciju koja nije suplementirana. Većina stručnjaka je ipak saglasna da je kod dece do godinu dana, starijih od 75 god., trudnica i osoba sa dijagnostifikovanim predijabetesom dodavnje vitamina D opravdano.

Preporučenu dozu vitamina D treba uzeti jednom dnevno uz obilniji obrok bogat mastima.