WILSONOVA (VILSONOVA) BOLEST

Slika naslovna

Wilsonova bolest je nasledni, autozomno recesivni poremećaj metabolizma bakra koji dovodi do patološkog nakupljanja bakra u u mnogim organima i tkivima.

Bakar se apsorbuje iz hrane tokom procesa varenja i dospeva u jetru. Većina osoba konzumira više bakra nego što je potrebno i u tim slučajevima, ćelije jetre koriste onoliko bakra koliko je potrebno, a ostatak se izbaci putem žuči.

Kod osoba s Wilsonovom bolesti, višak bakra se ne izlučuje već se nakuplja u jetri. S vremenom, višak bakra napušta jetru i akumulira se i u drugim organima, a posebno mozgu, očima i bubrezima.

Wilsonova bolest je prisutna u svim etničkim skupinama, a njena je učestalost 1:30 000. Bolest je urođena i klinički se najčešće manifestuje u detinjstvu i tokom adolescentnog perioda.

Kada se dijagnostifikuje rano, Wilsonova bolest se može lečiti, a mnoge osobe s ovim poremećajem žive normalnim životom.

Kako se manifestuje Wilsonova bolest?

Jetra:

  •    • hepatitis- akutni, aktivni hronični ili fulminatni
  •    • ciroza jetre
  •    • asimtomatska hepatomegalija i/ili splenomegalija

Nervni sistem:

  •    • tremor (poteškoće koordinacije)
  •    • smetnje u hodu
  •    • otežano održavanje ravnoteže
  •    • ukočenost ili rigiditet
  •    • smetnje govora
  •    • otežano gutanje
  •    • psihički poremećaji: depresija, psihoza, antisocijalno ponašanje

Oči:

  •    • Kajzer-Flašerov prsten na uglu rožnjače, koji je žućkasto do zelenkasto prebojen.

Ostali simptomi:

  •    • problemi sa bubrezima (urolitijaza– prisustvo kamen u urinarnim putevima, nefrokalcinoza– prisustvo kamena u bubregu, hematurija – prisustvo krvi u urinu)
  •    • smanjenje koštane gustine (osteopenija), bolovi u zglobovima
  •    • anemija
  •    • amenoreja, ponovljeni pobačaji

Kako se dijagnostifikuje Wilsonova bolest:

   • Wilsonova bolest se dijagnostifikuje relativno jednostavnim testovima:

  •    • Oftamološki pregled slit lampom- Kajzer-Flajšerov prsten
  •    • Određivanje ceruloplazmina u serumu
  •    • Određivanje bakra u 24h-om urinu
  •    • Biopsija jetre
  •    • Genetsko testiranje

Na Wilsonovu bolest treba posumnjati kod ljudi mlađih od 40 godina koji imaju bilo koji od sledećih simptoma:

  •    • Neobjašnjiv hepatični, neurološki ili psihijatrijski poremećaj
  •    • Neobjašnjivo uporan i visok nivo transaminaze u jetri
  •    • Brata, sestru, roditelja ili rođaka koji ima Wilsonovu bolest
  •    • Fulminatni hepatitis

Terapija:

Svrha terapije je ukloniti nakupljeni bakar i spriječiti njegovo ponovno nakupljanje.

D-Penicilamin je još uvijek zlatni standard u terapiji. Penicilamin je helatni agens. Kontroliše količinu bakra u organizmu tako što se vezuje za njega. Bakar se tada može izlučiti iz organizma.

Trientin dihidrohlorid se koristi u terapiji Wilsonove bolesti kod pacijenata koji su netolerantni na terapiju D-penicilaminom.

Noviji lek koji se upotrebljava u terapiji je cink acetat. Cink sprečava apsorpciju bakra u crevima i tako smanjuje nakupljanje bakra. Osnovna prednost lečenja cinkom je znatno smanjenje neželjenih efekata.

Bolesnicima sa značajnim oštećenjem jetre može biti potrebna i transplantacija jetre.

Kontinuirana, doživotna terapija za Wilsonovu bolest je obavezna nevezano za prisustvo simptoma. Ishrana bazirana na niskom sadržaju bakra (izbegavanje goveđe jetre, indijskih oraha, sokova od povrća, školjki, kakaa i graška) kao i upotreba penicilamina, trientina ili unos cinka oralnim putem mogu sprečiti bakar da se ne akumulira.


Koristimo kolačiće da bi Vam pružili najbolje moguće iskustvo na našoj web stranici i stvorili ciljano oglašavanje.

Prihvatite samo potrebne kolačiće. Pročitajte više o našoj upotrebi kolačića.